Divna je ova naša Bosna i Hercegovina. Najljepšu prirodu ima. Tri Norveške i dva Islanda u nju da spakuješ.

Nije ni neko takmičenje, Bosna i Hercegovina na Balkanu, Balkan u Evropi, Evropa u svijetu, sve smiješne granice i najljepša priroda. Majka priroda.

Danas na putu iz Zvornika, vraćamo se preko Ravne Romanije i uživamo u pogledu i mirisnom vazduhu. Borovima i mirisu pokošene trave. U gepeku auta se trućkaju lubenice, paprike i paradajz, jer šta drugo da se sa sela ponese u grad. Negdje taman na pola puta, ugledamo iz daljine klupicu i suncobran napravljen od drveta. Divno jedno izletište. Nije nam trebao dogovor, gume su same zaškripale i podigle oblak prašine pored puta.

Kad tamo – zaplet. Ne može niti jedna dobra priča bez zapleta. Koliko divne prirode, toliko smeća. I mi šta ćemo, prvo opsujemo državu što nije očistila, pa izletnike bez kulture, pa razgledasmo po smeću – najviše bebi maramica, pelena i dječijih sokića. Generacija upropaštena slikom roditelja koji nemarno baca smeće po našoj planeti Zemlji.

I opet šta ćemo, i naša je Majka, nije samo tih što bacaju. Deset kesa od paradajza, malo fizičkog rada i trideset minuta kasnije, lubenica nikad nije bila slađa. Ostatak možete vidjeti na slikama (slikano telefonom, klik na sliku da uvećate ako hoćete bolje da vidite).

I ako imate neku tako #zagrliprirodu priču, javite da vas volim na daljinu.

P.S. Najvolem ovakve prije i posle.